BRANJE I ČUVANJE ZAČINSKIH BILJAKA

BRANJE I ČUVANJE ZAČINSKIH BILJAKA

Neke začinske biljke možete i sami da naberete u bašti ili prirodi. Pri tom je važno znati neka osnovna pravila koja obezbeđuju bezbednu i svrsishodnu upotrebu nabranog bilja.

Bere se samo zdravo i čisto bilje, nikako ne ono koje raste pored puteva, železničkih pruga ili pored naselja, jer je gotovo uvek zagađeno prašinom, isparenjima, zagađenim vazduhom... Isto tako, ako je lišće biljke oštećeno od insekata ili gljivičnog oboljenja, takođe se ne sme koristiti kao začin u jelima.

Najbolje je da se začinsko bilje bere po suvom, toplom, sunčanom vremenu, nikako ne posle kiše ili dok je vlažno od rose. Oštećene, slomljene delove biljaka treba odmah izdvojiti i baciti.

Nabrane biljke treba što brže osušiti ili konzervirati na neki drugi način. Ukoliko se suši, najbolje je poređati ga (listiće ili strukove) jedno do drugog, na čistu podlogu prekrivenu belim papirom ili čaršavom, a yatim staviti na mesto koje nije izloženo direktnom suncu, ali je toplo i zaštoćeno od vetra. Ukoliko se papir ovlaži zamenite ga drugim. Biljke se mogu vezati u snopiće i okačiti da se suše na hladnom i suvom, promajnom mestu. isto tako se mogu brzo osušiti i poređane jedna do druge u plehu, u poluotvorenoj pećnici zagrejanoj najviše na 40 stepeni. seme začinskih biljaka suši se na isti način i na istoj temperaturi.

Osušeno začinsko bilje ili seme najbolje se čuva u dobro zatvorenim metalnim kutijama, ili u obojenim staklenim teglicama sa čvrstim poklopcem. veće količine mogu se smestiti i u višestruke papirne kese. Zatim ih treba držati na prohladnom, suvom i tamnom mestu. Sunčeva svetlost štetno deluje na većinu osušenih biljaka, menja im prirodnu boju i smanjuje aromu. sušeno bilje može se koristiti najduže 4-6 meseci, kasnije gubi u kvalitetu i aromi.

Začinsko bije se može nekoliko dana čuvati sveže u frižidero. jednostavno ga dobro operite, otresite od vode i stavite u plastičnu kutiju a oda u frižider.

začinsko bilje može se zamrznuti, a zamrznuto moze da traje i duže od 6 meseci. Operite ga, smestite u kalupe za led i odozgo nalijte malo vode pa ka zamrznite. Kockice leda sa začinskim biljem istresite u plastičnu vreću, čvrsto uvežite i čuvajte u zamrzivaču.

Neke vrste začinskog bilja kao sto su peršun, mirođija, celer i bosiljak uspešno se čuvaju u soli. Treba ih sitno iseckati i izmešati sa solju, u razmeri 20 gr soli na 10 gr bilja,smestiti u staklene bočice koje se dobro zatvore, i čuvati u frižideru.

ZAČINSKE TRAVE

# ANIS (morač, janež)

# BELI LUK

# BORAŽINA (boreč)

# BOSILJAK

# VLAŠAC

# DRAGOLJUB

# ESTRAGON

# ŽALFIJA

# KAPAR

# KIM

# KLEKINJE (borovice)

# KOZLAC

# KORIJANDER

# KRBULJICA

# KRES (dragušac, divlji hren)

# LOVOR

# MAJORAN

# MAJČINA DUŠICA

# MELISA (matičnjak)

# MILODUH (izop)

# MIROĐIJA

# MORAČ

# NANA (menta)

# ORIGANO (vranilovka)

# PERŠUN

# REN

# RUZMARIN

# SLAČICA

# SREMUŠ

# TIMIJAN

# CELER

# ČUBAR

ORIJENTALNI ZAČINI

# ALEVA PAPRIKA

# BIBER

# BIBER JAMAJČANSKI - PIMENT, NAJKVRIC

# BIBER KAJENSKI

# VANILA

# ĐUMBIR

# KARANFILIĆ

# KARDAMOM

# KARI

# MACIS

# MUSKAT - MORSKI ORAŠČIĆ

# SUSAM

# CIMET

# ŠAFRAN

EGZOTIČNA JELA

SA AROMATIČNIM BILJKAMA

# FALAFEL - ćufte od lebleblija (nauta)

# LABANE (LABNA) - egipatski sir sa začinskim biljem

AROMATIZOVANO ULJE

# PIKANTNO ULJE ZA SALATU

# ULJE SA SVEŽIM TRAVAMA

# LJUTO ULJE

AROMATIZOVANO SIRĆE

# SIRĆE OD JABUKA

# SIRĆE OD ZOVE

# SIRĆE OD KUPINA

# SIRĆE SA ZAČINIMA

# SIRĆE SA LIMUNOM

# SIRĆE SA BELIM LUKOM

# SIRĆE SA ZELENIM BIBEROM

ANIS

(morač, janež)

Koristi se i list i seme. Seme je jačeg ukusa i koristi se za kolače, testa i likere, ali i za začinjavanje ribe, živinskog mesa, krem supa i sosova. List ima blaži ukus, a upotrebljava se svež u salatama, jelima od povrća ili krem sirevima.

Lekovito dejstvo - Anis poboljšava varenje, smanjuje nadimanje, ublažava kašalj i glavobolju, smiruje zapaljive procese.

BELI LUK

Jedna je od najstarijih uzgajanih biljaka. Ima višestruku primenu u kulinarstvu. Iseckan izgnječen ili isceđen koristi se kao dodatak jelima od pasulje, boranije, u salatama, sosovima, uz ribu (naročito morsku), za pravljenje kobasica, za pihtije...Njegov miris se dugo zadržava u dahu a otklanja se grickanjem peršunovog lišća.

Lekovito dejstvo - Deluje kao antiseptik, protiv prehlade, kašlja i bronhitisa, infekcija u organima za varenje. Pročišćava krvne sudove i snižava krvni pritisak.

BORAŽINA

(boreč)

Biljka sa velikim zelenim listovima, prekrivenim beličastim dlačicama. Mladi listovi jedu se sveži, kao salata, a veći se mogu spremiti kao spanać ili iseckani kao dodatak nadevima od mesa. Sitno iseckani listovi daju prijatan, osvežavajući ukus letnjim napicima.

Boražina se u raznim svetskim kuhinjama koristi na brojne načine, a prisutan je na svim kontinentima. Kinezi listove pune i uvijaju slično sarmicama od vinovog lišća. Nemci je koriste uglavnom u umacima, salatama, ili uz lisnato povrće, a u Engleskoj je omiljen za aromatizovanje alkoholnih pića. Amerikanci svežim, kandiranim, ili cvetovima, smrznutim u kockicama leda ukrasavaju jela, slatkiše i pića.

Lekovito dejstvo - Podstiče znojenje i izbacivanje štetnih materija iz organizma. Snizava temperaturu, umiruje i popravlja raspoloženje. U Latinskoj Americi se listovi boražine koriste za lečenje plućnih oboljenja.

BOSILJAK

Upotrebljava se lišće, sveže ili sušeno, za salate, supe, jela od povrća (naročito paradajza), za ribu, , marinate, sosove i prelive. U kuvana jela dodaje se pred sam kraj kuvanja jer mu je ukus tako izrazeniji.

Lekovito dejstvo - miruje, opušta, uspavljuje. Neki tvrde da deluje kao afrodizijak. Podstiče lučenje stomačnih sokova, pa pospešuje varenje i izaziva apetit.

LUK VLAŠAC

Za jelo i začin upotrebljavaju se sitno iseckani listovi koji se beru od proleća do jeseni, pri čemu se snop listova reže makazama iznad zemlje, da bi se sačuvala lukovica za sledeću sezonu. Iz nje će kasnije poterati novi listovi. Koristi se kao dodatak varivima, supama, čorbama...

Samoniklo raste na vlažnim mestima, a po intenzivnom mirisu na luk iz daleka se može prepoznati. Dosta se uzgaja u bastama, ali i kao ukrasna biljka u vrtovima, a vrlo je dekorativan i u posudi na kuhinjskom prozoru.

DRAGOLJUB

# Ova poznata biljka poreklom je iz prašuma Perua. Čest je u vrtovima, a u narodnoj medicini od davnina se koristi. Manje je poznata njegova upotreba u kulinarstvu. Listovi, cvetovi i pupoljci imaju poseban, ostar miris i ukus i mogu se koristiti kao fini aromatični začin za i variva, ali i za garniranje mnogih jela.

# Celi listovi daju ljutkasto-oštar ukus salatama, a sitno iseckani i izmešani sa mekim sirom namaz su za sendviče. Isto tako su odlični u kajgani ili omletu.

# Mlado semenje ima jači ukus i kadkad se narezano dodaje tartar sosu, kao zamena za ren. Čvrste cvetne pupoljke i nedozrele zelene plodove u Nemačkoj stavljaju u sirće i upotrebljavaju kao pikantan začin.

# Dekorativni cvetovi su takodje jestivi i lepo idu uz jela od pirinča, ili iseckani i pomešani sa maslinovim uljem, kao preliv preko njih.

Pre nego što posegnete za dragoljubom budite sigurni da je gajen bez pesti

ESTRAGON

Žbunasta, mirišljava biljka čiji se list koristi kao začin za sosove, salate, jela od paradajza, jaja i ribu. Treba ga koristiti u manjim količinama jer sadrži ulje intenzivnog ukusa koje može preovladati celim jelom, pa će se ostali ukusi iz jela izgubiti.

ŽALFIJA

Aromatična biljka prijatnog mirisa i pomalo gorkog ukusa. Uspeva u predelima mediterana. Koristi se kao dodatak sosovima, jelima od jagnjećeg i svinjskog mesa. U specijalitetima sa srednjeg istoka kao dodatak ćevapu.

Lekovito dejstvo - Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka, jer pospešuje varenje, snižava temperaturu, pročišćava krv, ublažava glavobolju i nervnu napetost, ima antiseptičko dejstvo.

KAPAR

Mediteranska biljka kod koje se koriste pupoljci veličine zrna bibera, koji se konzerviraju u sirćetu. Kapari se stavljaju u salate i pikantne sosove. Iseckan i pomešan sa peršunom bifteku daje poseban ukus.

Lekovito svojstvo - Olakšava varenje i podstiče apetit

KIM
nogodišnja biljka čije se seme koristi kao začin za jela od mahunastih plodova i kupusa, za hleb i pecivo, kao dodatak krem sirevima, u jelima od mesa divljači. Svež list se koristi kao dodatak salatama, kremovima od sira ilisveže barenom povrću. Kim je naročito prisutan u skandinavskoj i nemačkoj kuhinji.

Lekovito dejstvo - seme je bogato proteinima i preporučuje se kao doatak teškim jelima jer olakšava varenje i oslobađa od gasova

KLEKINJE

(borovice)

Klekinje (borovice) su okrugle plavičasto crne bobice grmova kleke koji rastu u celoj Evropi. Imaju neobično prijatan, opor ukus. Koriste se kao dodatak za aromu kiselog kupusa, kvalitetan začin za jela od divljači i ribe, a takođe u proizvodnji krepkih napitaka - džina, likera i drugih alkoholnih pića. Suve grančice se spaljuju radi mirisa.

Lekovita svojstva - u medicini se bobice kleke koriste kao efikasno diuretičko i dezinfekciono sredstvo.

Važno! - Samo tamno - plave bobice oobične kleke (Juniperus communis) koriste se kao začin. Plodovi i četine skoro svih ostalih vrsta kleke koje možemo sve češće sresti po našim vrtovima su OTROVNI!

KOZLAC

Kozlac raste u južnoj Evropi i u Sibiru kao divlji, a u srednjoj evropi se gaji kao kulturna biljka. U kulinarstvu se koriste dugački uski listovi prijatnog je mirisa i ukusa, sličnog anisu. Svež ili umočen u sirće upotrebljava se za supe, čorbe, umake, hladna i topla jela, marinate, za ostavljanje krastavaca, za pripremu kozlačevog sira i kozlačevog senfa, a istovremeno kao dekoracija za hladna i topla jela.

KORIJANDER

Ovo je jedna od najstarijih začinskih biljaka, poreklom iz jugoistočne evrope, gde divlje raste, a u Indiji, Kini i Egiptu, gaji se hiljadama godina. Pominje se čak i u bibliji, u knjizi Mojsijevoj. Seme mu je veoma aromatično i koristi se kao dodatak slatkim i slanim jelima, za pripremu likera i kao dodatak za kari mešavine začina. Sveži listovi korijandera koriste se slično kao i lišće peršuna, kao dodartak raznim jelima, ali se kod nas ne mogu nabaviti. Pokušajte da ga sami gajite u bašti ili u saksiji ako nabavite seme.

Lekovito dejstvo - Pospešuje varenje.

KRBULJICA

Baštenska aromatična biljka poreklom iz Rusije i Azije, čije se sušeno lišće upotrebljava kao začin za čorbe, jela od jaja i ribe, krem sireve, prolećno povrće. Lišće se dodaje na samom kraju kuvanja, ili se njime ukrašavaju jela. Redovan je dodatak finim mešavinama začinskih trava.

Lekovito dejstvo - Pročišćava krv, pospešuje varenje, snižava krvni pritisak, a sok od svežeg lišća dobar je za čišćenje lica.

KRES

(dragušac, divlji hren)

Kres je zeljasta biljka čija stabljika puzi po zemlji, ili pliva po vodi. Samlevena zrna kresa služe kao začin za supe, variva, pečenje i konzerviranje povrća. Nezreli plodovi kresa se konzerviraju i služe kaozamena za kapre, a sveži listovi i mladi izdanci pripremaju se kao salata, ili se mešaju sa drugim povrćem, kao vitaminski dodatak

Lekovita svojstva - Sadrži velike količine vitamina C i provitamina A, minerale i lekovita eterična ulja, smatra se veoma lekovitom biljkom i najjačim prirodnim antibiotikom. Koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upele pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži i deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam. Jedino ga ne smeju koristiti trudnice i oboleli od bolesti bubrega.

LOVOR

Raste kao žbun ili niže drvo na Mediteranu. U kontinentalnim krajevima može se gajiti samo u saksijama koje se u zimskom periodu unose. Kao začin se koriste sušeni aromatični listovi ove biljke. Lovorov list dodaje se kuvanim jelima, varivima, čorbama, ali i pečenjima

Lovorov list odbija i insekte, tako da je dobro staviti ih u posudu sa brašnom, npr...

MAJORAN

Majoran daje jelima poseban ukus, pa se zato koristi kao začin za svinjsko, guščije i pačije i mahunasto povrće, a zajedno sa bosiljkom daje odličan ukus pečenom krompiru. Pomesan sa kristalnim šećerom vrlo lepo ga aromatizuje, te je takav šećer delikatesan dodatak kolačima.

Može se, kao i većina ovde nabrojanih aromatičnih trava, gajiti kao ukrasna trajnica u aromatičnom vrtu. Beru se gornji, nadzemni delovi u vreme cvetanja, od jula do septembra, vezuju u snopiće i suše na osenčanom, promajnom mestu.

MAJČINA DUŠICA

Baštenska biljka čije se aromatično lišće prijatnog mirisa i pomalo oštrog ukusa koristi kao začin za ribu, čorbe od morskih plodova, razna jela od jela i paradajza. Koristi se i za pravljenje kobasica, jer deluje kao prirodni konzervans.

Lekovito dejstvo - Ublažava prirodne tegobe i umiruje nerve.

MELISA

(matičnjak)

Biljka čiji listići imaju miris sličan limunu, pa se zove još i limun-trava. Koristi se u sosovima, supama, za mariniranje ribe.

Lekovito dejstvo - Ima veliku količinu vitamina C te jača otpornost organizma. Podstiče varenje, smiruje nerve i poboljšava san.

MILODUH

(izop)

Miloduh je kao jedna od najlekovitijih i veoma omiljenih začinskih biljaka bio poznat još u biblijsko doba, pominje se čak u Davidovim psalmima. Iseckano sveže ili osušeno lišće koristi se za začinjavanje salata, umaka, čorbi od pasulja i krompira, jela od pasulja i drugih vrsta povrća. Koristi se u malim količinama jer je veoma aromatičan.

Lekovito dejstvo - može se koristiti za lečenje hroničnog bronhitisa, astme, jačanje želuca, ublažavanje kašlja i protiv noćnog znojenja, a deluje i kao antiseptik.

MIROĐIJA

Zeljasta biljka igličastih listova, izrazitog, osvežavajućeg mirisa. Dodaje se kao začin čorbama, sosovima, jelima od mlevenog mesa i povrća, salatama. S jeseni čitave grančice sa cvetom upotrebljavaju se za turšiju, naročito za kisele krastavce.

Lekovito dejstvo - pojačava rad bubrega, ublažava grčeve u stomaku, jača imunitet. Bogata je vitaminom C.

MORAČ

Morač je sredozemna biljka iz porodice štitarki. Uotrebljavaju se suvi cvetovi koji prijatno i slatkasto mirišu.Služi za ostavljanje krastavaca u zimnici, kao začin za hleb i za prevljenje likera.

NANA

(menta)

Upotrebljava se kao dodatak sladoledima, kremovima i likerima, ali i jelima od mlevenog mesa, jagnjetine i masnim i teškim jelima, jer olakšava varenje. Izuzetno je omiljen začin u engleskoj kuhinji.

lekovito dejstvo-Ima blago sedativno dejstvo, podstiče apetit i ublažava stomačne tegobe, Naročito je delotvorna kod žučnih tegoba.

orIGANO

(vranilovka)

Srodnik majorana, takozvani kritski majoran ili origano, koji raste kod nas na primorju, obavezan je u italijanskoj, a sada i u našoj kuhinji, jer je nezamenljiv začin za pice i prelive za špagete.

Lekovito dejstvo - izvrsno je sredstvo protiv upale disajnih puteva, prehlade, glavobolja, stanja iznurenosti, a jednako pospesuje varenje, otvara apetit i smiruje želudacne tegobe.

PERŠUN

Najpoznatija i najviše korišćena začinska bilja biljka, sa veoma raznovrsnom primenom. Može se koristiti praktično u svim jelima. Najolje je kada se u lejo doda na kraju kuvanja ili kao dekoracija jer tada sačuva sva svoja lekovita svojstva.

Lekovito dejstvo - Biljka bogata vitaminima A, B1, B2, C i E. Snižava pritisak, pojačava izbacivanje tečnosti, dakle čisti organizam od toksina, smiruje nerve, ublažava bolove, naročito menstrualne.

REN

Vretenast, dobro poznat koren, koji uspešno uspeva u gotovo svakoj bašti. Vrednost mu određuje sadržaj eteričnog ulja. Miris je prodoran, a ukus oštar, ljut. Grubo nastugani ren služi za tople i hladne umake, na kolutove isečen za marinate, za kišeljenje krastavaca i drugog povrća.

RUZMARIN

Uloga ruzmarina kao začina dobro je poznata. U kulinarstvu se ruzmarin koristi kod pripremanja morske ribe, pečenja, pečenog krompira, čorbi. Nešto manje je poznata njegova uloga u kozmetici i narodnoj medicini. Da bi uvek imali svež začin za pripremanje jela, ruzmarin možete gajiti u vrtu ili u saksiji na terasi ili kuhinjskom prozoru. Žbun ruzmarina je veoma dekorativan.

Lekovito je pre svega lišće, posebno kod tzv. ženskih oboljenja, zatim bolesti krvotoka i reumatskih oboljenja.

SLAČICA

Seme ove jednogodišnje biljke koja se gaji u zemljama mediterana, koristi se za začinjavanje kuvanih jela od mesa mešanih sa povrćem (lonac) i kisele zimnice (krastavčići i paprika), a mleveno služi za proizvodnju senfa, čija je primena veoma raznovrsna (omekšava šnicle ili dinstano , pečenju daje izražajan ukus, a važan je sastojak mnogih marinata i sosova.

Lekovito dejstvo - antiseptičko i dezinfekciono, pa se čajem od semena slačice može ispirati grlo.

SREMUŠ

Sremuš je tipičan predstavnik samoniklog jestivog bilja, zeljasta biljka iz porodice lukovica, veoma je nalik đurđevku. Mnogi probali da ga kultivišu i odgoje ga, ali nije poznato da je to nekome uspelo. Njegovo lišće ima aromu belog luka. Listovi se mogu koristiti umesto belog luka u svim kuvanim jelima, a izuzetno su pogodni za stavljanje u sveže slate, naročito je dobra kombinacija sa zelenom salatom, a u nekim kuhinjama seckani listovi sremuša dodaju se testu za hleb. U narodu se od spramuša spravlja i lekovita rakija. Na 1 litar rakije stavite 1 veću vezu sremuša, ostavite da odstoji nedelju dana.

Lekovita svojstva - Kažu da otklanja sve boljke. Fantastičnom brzinom čisti organizam od štetnih materija. Sadrži eterična ulja, vredne mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin - kao glavni sastojak. Blagotvoran je kod arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluća, pri čišćelju rana, želuca i creva...

TIMIJAN

Ne treba ga mešati sa majčinom dušicom kojoj je sličan (i jedno i drugo su biljke iy roda Thimus). Po pravilu, timijanom treba začinjavati sva izrazito masna jela, sve vrste mesa i ribe i teške sosove. Koristi se i kao prirodni konzervans. Lekovito dejstvo -deluje antiseptično i umirujuće. Ublažava grčeve, prehladu, kašalj i menstrualne i reumatske bolove.

CELER

Kao začin se koriste i koren i listovi. Koren se koristi kao dodatak varivima, supama od mesa ili kao salata (svež istrugan i pomešan sa kiselom pavlakom i orasima). List ima široku primenu kao i peršunovČ dodaje se u supe, čorbe, jela od mlevenog mesa i povrća.

Lekovito dejstvo - snižava krvni pritisak i ublažava reumatične tegobe.

ČUBAR

Zeljasta aromatična biljka. Upotrebljava se kao začin za razna jela od mesa,jaja, za sosove, a naročito za jela od mahunastih plodova, kao što su grašak, pasulj, sočivo...

Lekovito dejstvo - pojačava lučenje stomačnih sokova, ublažava nadimanje, pročišćava organizam, ublažava tegobe organa za varenje.

ALEVA PAPRIKA

Sušena, mlevena ili tucana, slatka ili ljuta paprika. Koristi se kao začin za jela od povrća i mesa ili kao dodatak mešanim začinima ili sosovima,

Lekovita dejstva - Bogata je vitaminom C i karotinom, ima dezinfekciono i stimulativno dejstvo.

BIBER

crni biber zeleni biber beli biber

Najpopularniji začin bez kojeg se ni jedna kuhinja ne može zamisliti, poreklom je iz Indije, a danas se gaji u zemljama sa tropskom klimom. mleveni beli biber

Oduvek su zrna bibera posebno cenjena, nekada toliko da su svojevremeno korišćena i kao zamena za novac. Zavisno od vremena branja i načina sušenja dobija se crni biber (koji je ljući) i beli biber, a nezrele sveže bobice koje se ostavljaju u sirćetu poznate su pod nazivom zeleni biber. Najbolje je biber kupovati u zrnu pa pred samu upotrebu mleti ili tucati.mleveni crni biber mleveni zeleni bibe

Lekovito dejstvo - Pojačava ličenje stomačnih sokova, pa olakšava varenje posebno teške hrane, a stimulativno deluje i na krvotok.

PIMENT - NAJKVRIC

Piment ili najkvirc je začin sličan biberu, ali ima malo manje oštar ukus i miris. gaji se u meksiku, zapadnoj indiji i jamajci, a upotrebljava se za turšiju, kao začin u kobasicama, za pikantne umake, marinate, riblje i ostale čorbe, kao i za neke kolače.

KAJENSKI BIBER

Ljut, oštar začin, poznat i pod imenom crveni ili indijski biber. U stvari to je mešavina španskog bibera čili i gvinejskog bibera, ploda jednog afričkog drveta. Ponekad se može zameniti ljutom alevom paprikom.

VANILA

Tropska biljka, dugog mirisnog ploda sličnog mahuni. Kupuje se kao šipka ili u prahu, a koristi se za pripremu kolača i svih drugih poslastica, kremova, pudinga, sladoleda itd.

ĐUMBIR

Divlja biljka koja potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije. Koristi se osušen i isitnjen, kao začin za pečurke, i ribu, pirinač i jela od povrća. Ali i za pripremu kolača.

Lekovito dejstvo - Podstiče lučenje stomačnih sokova, ima antiseptičko dejstvo, smiruje kašalj i prehladu.Poznato je da čaj od đumbira umanjuje jutarnje mučnine kod hormonskih promena u tudnoći i menopauzi. Dovoljna je šolja ovog čaja na šte izjutra, a nakon toga tokom dana pijuckajte čaj od nane i vaše tegobe sa mučninom će nestati.

KARANFILIĆ

Osušeni cvetni pupoljci tropskog drveta, prijatnog mirisa sličnog karanfilu. Koriste se za jela od mesa, riblju čorbu, sosove, tople napitke i za neke vrste zimnica. Mogu se koristiti celi pupoljci, ili samleveni u sitan prah, poput drugih začina. Jedan do dva karanfilića dovoljni su da se začini količina jela namenjena za četiri osobe.

Lekovito dejstvo - Smatra se da karanfilić deluje antiseptički. Proverenopomaže kod zubobolje i upale desni treba žvakati karanfilić i bol će uminuti.

KARDAMOM

Kardamom je jedan od najskupljih začina u svetu, veoma je omiljen u Indiji, a mnogo se koristi i u Rusiji i Švedskoj. Najčešće se prodaje mleven, u prahu, ili kao jedan od sastojaka kari mešavina. Njime se začinjavaju jela od mesa i povrća, u Švedskoj prave posebne pogačice sa kardamamom, a arapski narodi često njime začinjavaju jaku crnu kafu. Ovaj začin je veoma pogodan za pravljenje aromatičnih mešavina, takozvanih masala, koje se često koriste u indijskoj kuhinji.

KARI

Kari je veoma pikantan indijski začin u prahu, kombinovan od raznih sastojaka. Samo u Americi postoji više od 200 vrsta karija, od najblažeg do najljućeg. Može se koristiti za gotovo sva jela od mesa i povrća, kao dodatak supama, pirinču i sl. Kari koji se prodaje u evropi uglavnom je blaži i manje ljut.

Ako želite sami da napravite kari mešavinu evo jednog recepta:

U pleh stavite 5 štapića cimeta, šolju semena kardamoma, pola šolje karanfilića, pola šolje kima, 4 kašike semena korijandera, pola šolje crnog bibera, pa sve to pecite u rerni na 100 stepeni oko pola sata. Povremeno sve promešajte i prekontrolišite jer začini ne smeju da dobiju smeđu boji i da zagore. Kada je sve pečeno izvadite, stapić cimeta istucajte, a zatim sve sameljite u manjim količinama u mlinu za kafu tako da se dobije fini prah. Čuvajte dobro zatvoreno u staklenoj ili limenoj posudi.

MACIS

Macis je aromatični začin poznat i pod nazivom muškatov cvet ili cvet morskog oraščića. Ima sličan, ali nešto delikatniji miris od morskog oraščića, i koristi se za pikantne umake, kao i za različite kolače i poslastice.

MUSKAT - MORSKI ORAŠČIĆ

Plod tropskog drveta, poreklom sa Molučkih ostrva, koji se izrendan dodaje kao začin slatkim i slanim jelima. Slatkim i slanim kremovima, kolačima, pudinzima, kremovima od sira ili luka, kao dodatak spanaću, dinstanom povrću, kuvanom vinu i toplim napicima od čokolade.

Lekovito dejstvo

- olakšava varenje, deluje protiv dijareje i mučnine, a ima i blago umirujuće dejstvo.

SUSAM

Orijentalna zeljasta biljka čije se žuto seme upotrebljava u kulinarstvu za spravljanje alve, kao dodatak nekim vrstama hleba, peciva i kolača, a pržen se koristi za posipanje barenog povrća.

CIMET

Aromatična kora tropskog cveta crvenkaste boje, prijatnog mirisa i ukusa. Osušena kora cimeta ili njen prah upotrebljava se kao dodatak slatkim testima i kolačima, a na dalekom Istoku stavljaju ga i u slana jela.

Lekovita dejstva - izuzetno pospešuje cirkulaciju. Od njega se mogu spravljati obloge koje se stavljaju na obolela mesta.

ŠAFRAN

Biljka sa tri vlaknasta crvena žiga u cvetu, koji se upotrebljavaju kao začin, a uz to daju lepu žutu boju. To je najskuplji začin na svetu, jer je potrebno 75 000 cvetova da bi se dobilo pola kilograma peraha. Pravi šafran je tamno narandžaste boje, bez beličastih vlakana. Koristi se kao dodatak supama, čorbama, rižotu

ULJE SA SVEŽIM TRAVAMA

# 1 grančica ruzmarina

# 1 grančica timijana

# 1 manja grančica žalfije

# 1 l ulja

Mirođiju operite, osušite i iseckajet. Papričicu operite, očistite od semene i iseckajte. Pomešajte sa ostalim sastojcima, sipejte u flašu sa širim grlićem i prelijte uljem. Zatvorite i promućkajte. Ostavite da stoji nedelju dana. Tada ga možete koristiti a začinsko bilje možete ali ne morate izvaditi.

Ulje koje se sprema sa mirisnim travama ne treba da ima izrazit ukus. Blago maslinovo ulje ili kvalitetno suncokretovo ulje za to su najpogodniji. Začine uvek prve stavite na dno flaše, pa ih prelijte uljem. Flašu povežite papirom ili gazom. Držite je na umereno toplom mestu, nikaku suviše tolom. Jednom dnevno promućkajte učje, ili promešajte drvenom kašikom. Posle dve nedelje procedite ulje a trave izgnjecite da iz njih izadje sav sok. Probajte ulje pa ako miris nije dovoljno jak dodajte sveže mirisno bilje i ponovite postupak. Na kraju sipajte ulje u čiste flaše i dobro zatvorite.

Ulje koje se sprema sa mirisnim travama ne treba da ima izrazit ukus. Blago maslinovo ulje ili kvalitetno suncokretovo ulje za to su najpogodniji. Začine uvek prve stavite na dno flaše, pa ih prelijte uljem. Flašu povežite papirom ili gazom. Držite je na umereno toplom mestu, nikaku suviše tolom. Jednom dnevno promućkajte učje, ili promešajte drvenom kašikom. Posle dve nedelje procedite ulje a trave izgnjecite da iz njih izadje sav sok. Probajte ulje pa ako miris nije dovoljno jak dodajte sveže mirisno bilje i ponovite postupak. Na kraju sipajte ulje u čiste flaše i dobro zatvorite.

Mirisne trave koje se koriste za pravljenje aromatizovanog ulja su timijan, majoran, ruzma

LJUTO ULJE

# 1 kašika slatke aleve paprike

# 1 kašika ljute aleve paprike

# 1 kašika bibera

# 1 kašika karija

# 1 kašika seckane žalfije

# 1 l ulja

Sve sastojke promešajte, sipajte u flašu, nalijte uljem, zatvorite i promućkejte.

Žalfiju operite, osušite i iseckajte. Pomešajte sa ostalim sastojcima, sipejte u flašu sa širim grlićem i prelijte uljem. Zatvorite i promućkajte.

Ulje koje se sprema sa začinima ne treba da ima izrazit ukus. Blago maslinovo ulje ili kvalitetno suncokretovo ulje za to su najpogodniji. Začine uvek prve stavite na dno flaše, pa ih prelijte uljem. Flašu povežite papirom ili gazom. Držite je na umereno toplom mestu, nikaku suviše tolom. Jednom dnevno promućkajte učje, ili promešajte drvenom kašikom. Posle dve nedelje procedite ulje a začine izgnječite, tako da iz njih izadje sav sok. Probajte ulje pa ako miris nije dovoljno jak dodajte sveže mirisno bilje i

SIRĆE OD JABUKA

Kada počne sezona jabuka možete napraviti sirće od jabuka. Idealno bi bilo ako biste našli divlju jabuku, ali mogu poslužiti i obične jabuke. Jabukama oljuštite kožuru. Odvadite im i semene lože. Očišćene jabuke pojedite ili ih iskoristite za neku pšoslasticu, a kožure i semene lože stavite u teglu, pritisnite ih nekim tanjirićem ili nabavite jadan od onih plastičnih krugova kojima se pritiska zimnica, jer kore moraju stalno da budu potipljene da se ne bi hvatala skrama po površini sirćeta. Dodajte 200 gr šećera i nalijte 5 litara vode na otprilike 1,5 kg suve mase.

Teglu poklopite tanjirićem i ostavite na suncu desetak dana. Sirće tad procedite i sipajte u flaše.

SIRĆE OD ZOVE

# 1,5 kg bobica crne zove

(Sambucus nigra)

# 1,5 l belog sirćeta

# 800 gr žutog šećera

U dublji sud stavite oprane bobice zove i prelijte ih sirćetom. Prekrijte belom platnenom krpom i povežite. Ostavite da stoji desetak dana. Nakon tog vremena sipajte u njega žuti šećer, stavite lonac na vatru i kuvajte desetak minuta nakon što se šećer rastvori. Skinite, ohladite i procedite sirće. Sipajte u flašu i čuvajte zatvoreno.

SIRĆE OD KUPINA

Ukoliko odlučite da se oprobate u spravljanju kupinovog vina, izvanrednog napitka sa romantičnom notom, preostalu kominu možete vrlo praktično iskoristiti za spravljanje sirćeta, tako što ćete je preliti vodom i ostaviti na sunčanom mestu petnaestak dana. Na taj način dobićete odlično sirće izuzetne arome.

SIRĆE SA ZAČINIMA

# 1 litar vina ili vinskog sirćeta

# 10 zrna karanfilića

# malo cimeta

# 24 zrna bibera

# list lorbera

# kašičica slačice

# malo đumbira

# malo nastruganog muskatnog oraščića

# kašika osušene ljute paprike

# 15 zrna pimeneta (najkvirc)

U teglu ili bocu sipajte sirće, dodajte sve začine i ostavite mesec ili dva. Povremeno promućkajte. Nakon tog vremena procedite sirće, sipajte u čistu bocu i dobro zatvorite. Ako pak želite odmah da koristite ovo sirće postoji brži način. Stavite sve sastojke u posudu sa poklopcem, poklopite a posudu stavite u veći sud sa vodom i pustite da voda provri. Skinite sa šporeta i ostavite na toplom nekoliko sati. Kada se ohladi procedite. Ovako pripremljeno sirće dodaje se crvenom kupusu, krastavcima, crnom luku i sosovima.

SIRĆE SA LIMUNOM

# 6 limunova isečenih na četvrtine

# 2,5 litara vinskog sirćeta

# 50 grama pimeneta

# 50 grana slačice

# 50 gr crnog bibera u zrnu

# 50 grama struganog rena

# komadić muskatnog oraščića

# 6 zrna karanfilića

# 75 gr soli

U posudu stavite sve začine, prelijte ih sirćetom i stavite da kuva dok ne provri. Limunove natrljajte solju i stavite u dublju posudu. Prelijte sirćetom sa začinima, prekrijte salvetom i ostavite da stoji četiri dana. Procedite u čistu flašu a limun izgnječite da pusti sav sok.

Koristi se kao sastavni deo marinata ili pomešano sa uljem kao preliv za pečenu svinjetinu i salatu od krompira.

SIRĆE SA BELIM LUKOM

# 2 grančice svežeg ruzmarina

# 2 lista lovora

# 3 čena belog luka

# 1 l sirćeta

U flašu stavite ruzmarin, lorber i prepolovljene čenove belog luka. Prelijte sirćetom, zatvorite, promućkajte i držite na hladnom mestu dve tri nedelje. Tada procedite sirće, sipajte ga u čistu flašu i dobro zatvorite.

Ako želite pikantniju aromu sirćeta, dodajte na spisak začina i jednu suvu ljutu papričicu.

SIRĆE SA ZELENIM BIBEROM

# teglica zelenog bibera u sirćetu

# nekoliko zrna crnog bibera

# 3 grančice majorana

# 1 l vinskog sirćeta

Oceđen biber i sve druge sastojke stavite u flašu, nalijte vinskim sirćetom, zatvorite i ostavite da stoji nedelju dana. Tada procedite sirće, sipajte u čistu flašu i dobro zatvorite.

Zacini..- drugo objašnjenje celokupne materije o začinima

Muskatni orah

Plod tropskog drveta poreklom sa Maluckih ostrva. Dodaje se slanim i slatkim jelima, kolacima, slatkim kremovima i pudinzima, kremovima od sira, sosevima od sira i luka, kao dodatak spanacu, dinstanom povrcu, kuvanom vinu. Lekovita svojstva: olaksava varenje, deluje protiv dijareje i mucnine, ima blago umirujuce dejstvo.

Timijan

Timijan se preporucuje za zacinjavanje svih izrazito masnih jela, svih vrsta mesa i ribe i teskih soseva. Koristi se kao prirodni konzervans. Lekovita svojstva: deluje antisepticno i umirujuce, ublazava grceve, prehladu i kasalj, menstrualne tegobe i reumaticne bolove.

Italijano

Izvanrena mesavina origana, majorana, persuna, ruzmarina, bosiljka i mente - daje neprevazidjeni miris Italije. Pored toga sto se dodaje picama i lazanjama, dodaje se i sirnim namazima i marinadama.

Kapar

Mediteranska biljka koja se stavlja u salate i pikantne soseve. Pomesana sa persunom, bifteku daje poseban ukus i dobar je dodatak tursiji. Lekovita svojstva: Olaksava varenje i podstice apetit.

Šafran

"Crveno zlato" iz La Mance vazi za najbolji safran na svetu. Za kilogram safrana potrebno je oko 200 000 cvetova safranove ruze. One se beru rucno i sortiraju. Jelima od mesa i sosovima od paradajza daje poseban ukus koji asocira na Istok.

Melissa (limun trava)

Svezi ili osuseni listici ove aromaticne biljke sa mirisom limuna koristi se prvenstveno za zacinjavanje zelenih salata, pikantnih biljnih soseva, divljaci i corbi. Lekovito svojstvo: u narodnoj medicini caj od melise preporucuje se protiv slabosti srca i migrene.

Bosiljak

Upotrebljava se lisce, (sveze ili suseno), za salate, supe, jela od povrca, jela od ribe, mesa, marinade, soseve i prelive. Dodaje se pred kraj kuvanja. Lekovita svojstva: umiruje, opusta, uspavljuje. Smatra se da deluje kao afrodizijak. Podstice lucenje stomacnih sokova, pa ubrzava varenje i podstice apetit.

Cimet

Aromaticna kora tropskog cveta crvenkaste boje, prijatnog mirisa i ukusa. Osusena kora od cimeta ili njen prah se upotrebljava kao dodatak slatkim testima i kolacima, a na Dalekom istoku se dodaje jelima od mesa.

Djumbir

Poreklom je iz tropske Azije. Prijatnog je i ostrog mirisa. Koristi se kao zacin za pecurke, i ribu, pirinac i jela od povrca. U nekim zemljama se dodaje i kolacima. Neobicno se ceni u kineskoj i indijskoj kuhinji. Lekovita svojstva: podstice lucenje stomacnih sokova, smiruje kasalj i prehladu. Odlican antiseptik.

Steak pepper

Veoma pikantna i aromaticna mesavina zacina daje poseban ukus jelima sa rostilja, ribljoj corbi i pecenjima. Sastoji se od dobro izbalansirane mesavine tucane ljute paprike, crnog bibera, timijana, korijandera i morske soli.

Bilje Mediterana

Blaga mesavina mediteranskog bilja svojom plemenitom aromom daje posebnu notu svim vrstama morskih plodova, picama, lazanjama i spagetima. Sastoji se od mesavine bosiljka, majorana, melise i timijana

Chilli

Posebna vrsta sitne, veoma ljute paprike iz tropskih krajeva, poljavljuje se i pod nazivom kajenski biber. Jelima daje pikantan i ljut ukus. Poboljsava krvotok.

Karanfilic

Tropsko drvo sa Filipinskih i juznih Moluckih ostrva ciji se cvetni pupoljci koriste za jela od mesa, soseve, tople napitke i neke vrste zimnica. Koristi se vrlo umereno, jer je veoma aromatican. Obavezan je satojak u kuvanom vinu i poslasticama sa medom ili vocem.

Korijander

Ovo je jedna od najstarijih zacinskih biljaka, poreklom iz jugoistocne Evrope, gde raste divlje, a u Indiji, Kini i Egiptu se gaji hiljadama godina. Koristi se kao dodatak jelima od divljaci, ragu - corbama, jelima od svinjskog, ovcijeg i juneceg mesa. Poslasticama od jabuka daje poseban ukus. Lekovita svojstva:

u medicini se koristi protiv probavnih smetnji.

Majoran

Bastenska biljka koja ima siroku primenu u kulinarstvu. Posebno se koristi kao zacin za jagnjetinu, jela od sira, nadeve za zivinu, corbe i povrce. U nekim delovima Vojvodine se dodaje domacim kobasicama. Lekovita svojstva: smiruje kasalj i prehladu, sadrzi vitamine A i C.

Anis

Postojbina mu je istocno Sredozemlje. Vrlo je jakog i prijatnog mirisa. Dodaje se mirisnim kolacima i testu, ali se koristi i za zacinjavanje ribe, zivinskog mesa krem supa i soseva. Veoma je omiljen u azijskoj kuhinji. Lekovita svojstva: poboljsava varenje, smanjuje nadimanje, ublazava kasalj i glavobolju, smiruje zapaljive procese.

Curry

Veoma pikantan indijski zacin u prahu, kombinovan od raznih sastojaka. Poznato je vise od 200 vrsta, od najblazeg do najljuceg. Cuveni specijalitet je pile u Carry-u. Veoma je pikantan kao dodatak raznim sosevima i prelivima. U Indiji je veoma omiljen i koristi se za zacinjavanje svih vrsta mesa i povrca.

Estragon

Služi kao začin za soseve i salate, jela od paradajza, jaja i ribe. Dozira se umereno.

Začini .- izvor literature na HRVATSKOM jeziku

Što je suva gorušica?

Prašak sušene gorušice dobiva se mljevenjem sjemenki crne i bijele gorušice još od 18. stoljeća. Tehnika proizvodnje ni danas se nije mnogo promijenila jer se sjemenkama dodaje pšenično brašno, kurkuma, malo šećera, soli i začina. Često se dodaje ukiseljenom povrću.

2.

Kada gorušicu dodati jelu?

Budući da aroma gorušice slabi s vremenom i kuvanjem, najbolje ju je dodati pred kraj kuvanja ili prije posluživanja jela.

3.

Kako poboljšati ukus gorušice?

Prije upotrebe sjemenke gorušice kratko popecite na

4.

Koje vrste senfa poslužiti uz i ribu?

Senf s dodatkom voća izvrsno se slaže sa svinjetinom i piletinom, senf s hrenom pak s junetinom i govedinom, školjkašima i rakovima, dok se slatko-ljuti senf izvrsno dopunjuje sa šunkom i piletinom s roštilja. Senf s dodatkom začinskog bilja dobro ide uz piletinu i ribu.

5.

Kako jednostavno pripremiti domaći senf?

Sjemenke gorušice namočite u vinu, octu ili vodi. Usitnite ih u finu smjesu i po želji dodajte začine kao što su estragon, češnjak, papar, paprika kako biste mu dali osobni pečat.

6.

U koja se jela, osim u salate, može dodati vinski ocat?

Malo vinskog sirćeta možete dodati nekim pikantnijim varivima i jelima od divljači.

7.

Na koliko obroka dolazi jedna mahuna vanilije?

Pola do jedne mahune vanilije dolazi na četiri obroka.

8.

Kako pripremiti domaći jogurt s ukusom vanlije?

Na jednu čašu jogurta (200 ml) dodajte 1-2 žličice meda i nekoliko kapi esencije od vanilije. Po želji možete dodati malo cimeta. Ovako pripremljen jogurt poslužite uz svježe ili popečeno voće.

9.

Može li se koristiti mahuna vanilije iz koje smo izvadili sjemenke?

Da. Sušite je nekoliko dana i stavite u posudu sa šećerom, koji će preuzeti njenu rafiniranu aromu.

10.

Može li se vanilija dodati i juhama.-supama , čorbama I potažima?

Da, i to ljetnim voćnim juhama koje se poslužuju hladne. One mogu biti od različitih namirnica, kao što su svježe voće, kokos, pa čak i čokolada.

11.

Kako vaniliju kombinovati s alkoholnim pićima?

Poznati likeri kojima je dodana aroma vanilije su Crème de Cacao i Galliano. Čak i madagaskarski bourbon ima rafiniranu aromu vanilije u svom sastavu. Kako bi vam kuvano vino imalo drugačiji ukus, probajte mu dodati aromu vanilije ili aromatizirani šećer.

12.

Koja se jednostavna jela mogu obogatiti aromom bosiljka?

Razni riblji ili mesni rižoti, buzare, palenta i pizze.

13.

S kojim se sirevima može kombinnovati bosiljak?

S manje pikantnim i mlađim sirevima, osobito ricottom i mozzarellom.

14.

S kojim se začinima slaže bosiljak?

Bosiljak se jako dobro slaže s peršinom, ružmarinom, origanom, majčinom dušicom, kaduljom i šafranom, a posebno se cijeni kao začin u talijanskoj i francuskoj kuhinji.

15.

Kada i kako treba dodati bosiljak kod pripreme tjestenine?

Svježe natrgane listove bosiljka umiješajte u tjesteninu neposredno prije posluživanja kako bi pare od kuvane tjestenine oslobodile eterčina ulja i aromu karakterističnu za bosiljak.

16.

Kako pripremiti i čuvati pesto?

Pesto se uvijek priprema u većim količinama nego što nam je potrebno za jedan obrok – obično za 4 do 6 obroka. S obzirom da se pesto priprema u mužaru ili električnoj sjeckalici, nije praktično pripremati male količine namirnica za ovaj umak. Kremasti umak ujedno možete čuvati u zatvorenoj posudi nekoliko nedelja

17.

Kako pripremiti i koristiti sol s bosiljkom?

Sušene usitnjene listiće bosiljka pomiješajte sa soli i koristite za pripremu ili mesa.

18.

U koja jela dodati vinski sirće?

Malo vinskog sirćeta možete dodati nekim pikantnijim varivima i jelima od divljači.

19.

Koja je napoznatija i najskuplja aroma za kolače?

Vanilija je skup začin, a kupuje se u mahunama. Dobro ide uz čokoladu, kafu, pudinge, sladolede, voćne deserte i u malim količinama uz slana jela od teletine i rakova.

20.

Koji je najpoznatiji začin kineske kuhinje?

Đumbir (ingver) nasjeckan, izmrvljen ili narezan na štapiće koristi se kao začin u jelima od mesa, ribe, povrća, jelima od sira, za kuhano i pečeno voće, kolače, pudinge, torte i kuhano vino.

2 1.

Koja je tradicionalna francuska mješavina začina?

Fine herbs (fine trave) tradicionalna je francuska mješavina četiriju svježe nasjeckanih začina: peršina, krasuljice, vlasca i estragona. Daju aromu zelenim salatama, jelima od jaja, ribi i kuvanoj piletini.

22.

Koje začinske biljke čine provansalske trave?

Provansalske trave mješavina su začinskih trava - origana, majčine dušice, ružmarina, mažurana i čubra. Dobar su dodatak svakom jelu iz mediteranskih krajeva, a osobito dobro djeluju u varivima, umacima, s pečenim rajčicama, na pizzi.

23.

Šta je bouqet garni?

Bouqet garni francuski je izraz za svežanj začinskog bilja koji se stavlja prilikom priprema različitih jela. Sastoji se od peršina, timijana i lovora omotanih aromatičnim celerom ili zelenim dijelom poriluka.

24.

Koji je najvažniji začin umaka pesto?

Bosiljak je jedan od najvažnijih začina. Koristi se u gotovo svim jelima, a svježe natrgani listovi odlični su u salati od rajčica. Najpoznatiji umak od bosiljka je pesto (mješavina bosiljka, češnjaka, parmezana i pinjola).

25.

Koji je osnovni začin u svakodnevnom kuhanju?

Sol je osnovni sastojak u svakodnevnom kuhanju. Sol je začin, sredstvo za konzerviranje, ali i izvor natrija i klora potrebnih za reguliranje mišićne i živčane aktivnosti. Sol pomaže razvijanju okusa u slanim smjesama pa većina tijesta za kolače i kruh zahtijeva prstohvat soli.

26.

Kako koristiti sjemenke sezama?

Sjemenke sezama vrlo su bogate uljem i koriste se kao začin azijskih kuhinja. Sezam dobro ide uz hleb, rolade, torte, kolače, povrće, rižu i .

27.

Koji začin upotrijebiti kod teže probavljive hrane?

Majčina dušica pomaže u probavljanju teške hrane pa se dodaje jelima od ovčetine, svinjetine, patke ili guske te prženog povrća. Dobro se uklapa u okuse drugih začinskih biljaka (osobito ružmarina) te ih pojačava ne nadvladavajući ih kad se zajedno kuhaju.

28.

Kako upotijebiti kadulju?

Kadulja je našla svoje mjesto u jelima od mesa (kao dio nadjeva za perad), u rižotima, jelima od sira i salatama. Slaže se s ružmarinom, origanom, peršinom, lovorom, majčinom dušicom. Dobro ide uz masna jela jer pomaže probavi.

29.

Kojim začinom možemo premazivati ili ribu tokom pečenja?

Ružmarin ima snažan i prodoran ukus. Omiljen uz jela od mesa (teletina, janjetina, perad), jela kuvana s vinom, maslinovim uljem i češnjakom, u umacima na bazi paradajza ili u kombinaciji s punjenim povrćem. Stabljiku s lišćem možete umakati u ulje i koristiti za premazivanje pri pečenju ribe ili mesa na roštilju.

30.

Koji je začin bogat izvor vitamina i minerala?

Peršin je bogat izvor vitamina i minerala. Dodavanje svježe nasjeckanog peršina neposredno prije posluživanja daje boju i okus umacima, salatama, mladom krumpiru, omletima, varivima, ribi, mesu i peradi, namazima od mekih sireva.

31.

Koji je začin bitan sastojak mediteranske kuhinje?

Mažuran je delikatnijeg okusa od origana. Potječe s Mediterana, a koristi se u pripremi umaka na bazi rajčice, francuskim, talijanskim i grčkim jelima, jelima od peradi, divljači, plodova mora i patlidžana te za tjestenine, pizze.

32.

Kako upotrijebiti metvicu?

Svježa metvica spearmint najbolja je za umak uz janjetinu, uz jela od mladog krumpira, graška i mrkve. Paprena metvica koristi se kao začin za likere, slatkiše, deserte na bazi limuna i savijače. Dobro se slaže sa začinima kao što su peršin, korijandor, feferoni, češnjak, kardamom i bosiljak.

33.

Kako upotrijebiti korijandor?

Svi dijelovi korijandora koriste se u kulinarstvu. Listovi imaju blagi ukus po anisu pa dobro prijaju u juhama i varivima, sjemenke su slatke i stavljaju se u jela od peradi i ukiseljenog povrća. Korijen se koristi uz pržena jela, salate, ribu, perad, jogurt, umake od rajčice.

34.

Koji je jedan od osnovnih začina francuske kuhinje?

Estragon je jedan od osnovnih začina francuske kuhinje. Dobro ide uz klasične umake (tartar), omlete, kuhanu ribu, gljive, perad.

35.

Koje dijelove kopra upotrijebiti i gdje?

I sjemenke i listovi kopra podjednako se upotrebljavaju. Listovi idu sa svježim sirom, vrhnjem, umacima, ribom, krumpirom, krastavcima, a sjemenke (koje olakšavaju probavu) uz masna variva, rižu, kuhano korjenasto povrće. Dodajte ga pri kraju jela jer kuhanjem gubi ukus.

36.

Kako koristiti vlasac?

Vlasac koristite u jelima od jaja, salatama, hrenu, juhama i umacima. Dodajte ga jelima u posljednjem trenutku jer mu dugotrajno kuvanje uništava ukus. Slaže se i s drugim začinima, kao što su peršin i estragon.

37.

Koji je začin sinonim za meksičku kuhinju?

Čili je vrsta ljute i slatke paprike koja se uzgaja u Meksiku. Začin je mnogim slanim jelima i ljutim umacima. Sadrži kapsicin, tvar koja daje čiliju ljuti ukus, pa ga treba stavljati pri kraju kuvanja.

38.

Kako upotrijebiti mljevenu papriku?

Mljevena paprika daje privlačan okus jelima od peradi, divljači, , kao i juhama, varivima, riži te umacima na bazi vrhnja.

39.

Koji je biber ljući – crni ili bijeli?

Bijeli je biber ljući od crnog, ali su mu miris i ukus slabiji. Koristite ga u bijelim umacima, jelima od jaja, svijetlim juhama s vrhnjem i majonezi.

40.

Kako najbolje koristiti crni biber?

Najbolje je koristiti crni biber u zrnu i mljeti ga pri kraju kuvanja jer brzo gubi ukus. Poboljšava aromu mesnim jelima, jelima od morskih plodova i jaja.

Uz koja jela dobro ide muškatni oraščić?

Muškatni oraščić ide dobro uz pečeno ili kuvano voće, umake, tjesteninu, povrće. Dodajte ga pri kraju jela jer mu toplina slabi ukus.

42.

Koji se začin često povezuje s divljači?

Borovica je plod zimzelenog grma, a u kuvanju se koristi uz divljač (srnetinu, divlju svinju), za marinade, umake, kobasice i kupus te kao začin za džin.

43.

Koji je poznati začin orijentalne kuhinje?

Zvjezdasti anis ide dobro uz jela orijentalne kuhinje, osobito svinjetinu, patku, piletinu, povrće i jela od ribe. Obični anis uglavnom se koristi za pripremu slastica, torta i kolača.

44.

Osim uz kuvano vino, gdje još upotrijebiti karanfilić?

Karanfilić je aromatičan začin koji dobro ide uz pirjanu govedinu, janjetinu, svinjetinu, jela sa šunkom i slaninom, kolače, paprenjake, voćne torte, kuvano vino.

45.

U kojim jelima koristiti kim?

Kim je jedinstven dodatak slanim jelima, mesnim složencima, umacima na bazi rajčice, kiselom kupusu, meksičkim i indijskim jelima.

46.

Koji začin spada među najskuplje?

Za 500 g začina potrebno je 250.000 cvjetova vrtnog šafrana, pa se ubraja medu najskuplje mirodije. Šafran je začin prodornog okusa i lijepe žute boje koji dobro ide uz riblja jela, pirjanu perad, govedinu, umake na bazi rajčice, slatki kruh i kekse.

47.

Kako se u različitim dijelovima svijeta upotrebljava cimet?

Cimetova unutarnja kora koristi se kao začin. U Evropi je upotreba ograničena na slatkiše, a na Istoku se stavlja u variva, janjetinu, jela od peradi i svinjetine.

48.

Koje srednjoeuropske kuhinje često upotrebljavaju kim?

Kim je najomiljeniji u njemačkoj i austrijskoj kuhinji gdje se koristi kao začin za kruh te u jelima od tijesta, krompira, s kobasicama i masnim m. Sjemenke pomažu probavi

PIKANTNO ULJE ZA SALATU

# veza mirođije

# ljuta crvena papričica

# 1 kašika sušenog ruzmarina

# 1 kašika timijana

# 1 kašika karija

# 1 kašika aleve paprike

# 1 l ulja

Mirođiju operite, osušite i iseckajet. Papričicu operite, očistite od semene i iseckajte. Pomešajte sa ostalim sastojcima, sipejte u flašu sa širim grlićem i prelijte uljem. Zatvorite i promućkajte.

Ulje koje se sprema sa mirisnim travama ne treba da ima izrazit ukus. Blago maslinovo ulje ili kvalitetno suncokretovo ulje za to su najpogodniji. Začine uvek prve stavite na dno flaše, pa ih prelijte uljem. Flašu povežite papirom ili gazom. Držite je na umereno toplom mestu, nikaku suviše tolom. Jednom dnevno promućkajte , ili promešajte drvenom kašikom. Posle dve nedelje procedite ulje a trave izgnjecite da iz njih izadje sav sok. Probajte ulje pa.

Začini i mirođije

Zacini i mirodjije.- izvor poljoprivredna enciklopedija

BIBER

Biber je grm ili drvo koje uspeva u suptropskoj ili tropskoj klimi. Plodovi su mu slični tvrdim orasima. Crni biber je potpuno nezreo suvi plod, a beli biber se od njega razlikuje po načinu dobijanja. Biber je univerzalan začin, a upotrebljava se u zrnu i u prahu, za različita jela. Biber podstiče varenje, a ublažava tegobe prilikom bronhitisa, kašlja i prehlade.

BOSILJAK

Bosiljak je biljka crvenkastobelih ili ljubičastih cvetova. Miriše aromatično, a i finog je ukusa. Koristi se za začinjavanje pašteta, supa, soseva, salata, kobasica, kao i za pravljenje začinjenog sirćeta.

VANILA

Vanila je do 25 cm dugačak i 1 cm širok mahunasti plod jedne tropske biljke. Koristi se kao dodatak različitim kolačima, pecivu i za proizvodnju sladoleda i likera.

ĐUMBIR

Đumbir je koren istoimene biljke koja potiče iz Indije, a danas se uzgaja u gotovo svim tropskim zemljama. U prodavnicama se mogu naći desetak santimetara dugi komadići korena, oguljeni ili neoguljeni. Miris đumbira je oštar, a ukus prijatan. Prah od đumbira koristi se za proizvodnju kari praška, uz egzotična jela i u proizvodnji likera. Ovaj začin u prahu pospešuje krvotok, opušta krvne sudove, sprečava grčeve i ublažava nadimanje. Etarsko ulje koje se dobija iz korena đumbira koristi se u lečenju tegoba sa želucem, mučnine i prejakog osećaja sitosti.

ŽALFIJA

Žalfija je ujedno i začin i lekovita biljka, a odlikuje se sivkastozelenim listovima. Ukus joj je aromatičan, opor i malo skuplja usta. Koristi se za pripremu ribe, specijalnih italijanskih jela, uz masno pečenje, marinade i za mešane začine. Žalfiju treba koristiti oprezno.

KORIJANDAR

Domovina ove biljke je Sredozemlje, ali se uzgaja u čitavoj Evropi. Plod joj je veličine zrna bibera. Dobar korijandar je žućkastosmeđ i ima blagi, ali jako aromatičan ukus. Upotrebljava se za kobasice, za mariniranu ribu, sosove, egzotična jela i u proizvodnji likera.

LOVOROV LIST

Lovorovi listovi su osušeni, zimzeleni, kožni, na površini sjajni listovi plemenitog lovora - lauraus nobilis. Najaromatičniji listovi potiču iz Italije, ali ih ima i kod nas, u Grčkoj, Španiji... Moraju biti potpuno suvi, jer se u suprotnom lako mogu ubuđati. Lovorovi listovi služe kao dodatak praktično svim jelima, ali ih ne treba stavljati previše.

MAJČINA DUŠICA

Majčina dušica uzgaja se u srednjoj Evropi, posebno u Francuskoj i Španiji. Ima aromatičan ukus i miris. Služi kao začin za kobasice, za supe, sosove, i variva.

MUSKATNI ORAŠČIĆ

Muskatni oraščići su sušena jezgra semena jednog drveta iz porodice lovora. Narendan, muskatni oraščić služi za začinjavanje jela, sosova, variva, za pire od krompira i dr, a poboljšava i varenje.

ORIGANO

Origano ima prijatan gorkast ukus. Preko je potreban za brojna italijanska jela, na primer za picu.

PERŠUN

Peršun je začin koji se uzgaja u čitavoj Evropi. On je univerzalni začin za supe, za kuvanje, prženje, a upotrebljava se u listovima. Služi i za ukrašavanje jela.

RUZMARIN

Ruzmarin je mali zimzeleni grm, uskog lišća, sa aromatičnim smolastim mirisom. Sveži listovi su bolji od suvih. Koristi se uz jagnjeće pečenje, ribu, kobasice i sl. Zbog opojnog mirisa, ruzmarin ima blagotvorno dejstvo na krvotok i umiruje žuč. Ova biljka ublažava i glavobolju i menstrualne tegobe.

CIMET

Cimet je spoljnog tvrdog sloja oslobođena kora biljaka cinnamomum i canella. Kao najfinija vrsta, izdvaja se cejlonski cimet. U prodavnicama se može naći u obliku tankih uvijenih komadića kore ili samleven kao prah. Cimet služi za aromatizovanje punča, likera i kuvanih vina, koristi se u proizvodnji čokolade, slatkiša i za kolače.

ŠAFRAN

Šafran se sastoji od sušenog cveta kultivisane šafranove biljke koja spada u porodicu ljiljana. Miris mu je aromatičan, a ukus ugodno oštar i gorak. Upotrebljava se za spremanje rižota, pilava, za egzotična jela, peciva i sl.

PRIRODNI ZAČINI - ZDRAVIJE I UKUSNO.- važno je znati

Kako začiniti povrće?

Postoji više načina kako sačuvati povrće bez velike upotrebe soli i bez upotrebe štetnih tvari kao što su ocat, papar, curri, cimet i slični začini koji nadražuju želudac.

Sa začinskim biljem povećamo prirodni ukus namirnice. Kod toga ne postoje određena pravila. Sami moramo eksperimentirati i pokušavati.

Evo nekoliko savjeta:

* Ako ne poznajemo začine, prvo počnemo u malim količinama.

* Ako ne želimo posebno osjetiti začin, stavimo ga u jelo na početku kuhanja. U slučaju da ga želimo osjetiti, dodamo ga malo prije posluživanja. Predugo kuhanje uništi aromu koju daje začin.

* Svježi začini bolji su za salate. Svježe začine upotrebljavamo u tri puta većoj količini od suhih (npr. 1/3 žličice suhog = 1 žličica svježeg).

* U jela možemo dodati limunov sok umjesto octa.

* Rajčicu upotrebljavamo kao svježu, sok, pire, konzerviranu.

* Luk, celer, peršin i češnjak daju jelima zanimljive ukuse.

* Jelima možemo dodavati i nasjeckane orahe, lješnjak, bademe itd. ili ih samljeti i napraviti kremu te tako dodati.

* Umjesto octa koristimo limunov sok

Prijedlozi:

Povrće Začin

ŠPAROGE limunov sok, nasjeckani bademi

CIKLA estragon (pehtran), bosiljak, timijan, lovor,

limunov sok

BROKULE estragon (pehtran), majoran, origano,

limunov sok, sezam, indij. orah

KELJ PUPČAR bosiljak, kopar, šetrajka, timijan

MRKVA bosiljak, kopar, timijan, majoran, peršin,

nana, luk

CVIJETAČA ružmarin, šetrajka, kopar, peršin, paprika

KUPUS kim, celer, šetrajka, kopar

KUKURUZ kopar, bosiljak, slatka crvena paprika, peršin,

paprika

KRASTAVAC estragon (pehtran), bosiljak, šetrajka, kopar,

limunov sok, paprika

PATLIDŽANI bosiljak, timijan, origano, žalfija, rajčica

SUHI GRAH bosiljak, origano, kopar, šetrajka, kim, češnjak,

peršin, lovor, rajčica

MAHUNE bosiljak, kopar, timijan, majoran, šetrajka,

rajčica, luk, češnjak, bademi, gljive

LUK origano, timijan, bosiljak

GRAŠAK bosiljak, nana, šetrajka, origano, kopar, gljive,

peršin

KRUMPIR kopar, vlasac, bosiljak, majoran, šetrajka,

peršin

TIKVICE bosiljak, kopar, origano, šetrajka

ŠPINAT estragon (pehtran), timijan, origano, ružmarin

RAJČICA bosiljak, origano, kopar, češnjak, šatrajka,

peršin, lovor, limunov sok, vlasac

ZELENA SALATA bosiljak, origano, majoran, luk, češnjak,

žalfija

Vrijeme obroka neka bude začinjeno mirom i zadovoljstvom. Takvo okružje pomaže da se osjećamo dobro i da probava bude odlična.